PARCO

 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Bosna i Hercegovina je 16. juna 2008. godine u Luksebmburgu potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom Unijom. Time je učinjen najveći dosadašnji korak ka članstvu u ovoj najvećoj nadnacionalnoj tvorevini koja okuplja razvijene zemlje evropskog kontinenta.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Bosna i Hercegovina stupa u prvi ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Zadatak koji je BiH preuzela potpisivanjem Sporazuma je da provede dogovorene odredbe iz Sporazuma i da nastavi sa svojim aktivnostima i ispunjavanju kriterija za punopravno članstvo. Nakon potpisivanja Sporazuma, sljedeći korak je stjecanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Ovdje možete preuzeti:

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU

Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima

Proces stabilizacije i pridruživanja (Stabilization and Association Process)

Proces stabilizacije i pridruživanja je okvirna politika Evropske Unije za zemlje Zapadnog Balkana i potvrda dugoročne posvećenosti tom regionu. Glavni elementi ove politike predloženi su u Komunikaciji Evropske komisije u maju 1999. godine a pečat ne ovaj proces je stavljen 2000.godine na Samitu u Zagrebu. Na tom samitu postignut je regionalni sporazum da se jasno utvrde ciljevi i uslovi u Finalnoj deklaraciji. Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je usvojila u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od tada pet država zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora).

Proces stabilizacije i pridruživanja podržava zemlje Zapadnog Balkana u njihovom razvoju i pripremama za buduće članstvo u Evropskoj uniji kombinujući tri glavna instrumenta:

• Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,

• Nezavisne trgovačke mjere i

• Značajnu finansijsku podršku.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (Stabilization and Association Agreement – SAA)

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je nova, treća generacija evropskih sporazuma ponuđena isključivo zemljama Zapadnog Balkana, u sklopu Procesa stabilizacije i pridruživanja. Sporazum predstavlja međunarodni ugovor koji je nadređen domaćem zakonodavstvu, i samim tim predstavlja obavezujući akt za sve nivoe vlasti u zemlji. Okvir SSP-a za Bosnu i Hercegovinu je već predodređen i slijedi primjere zemalja iz regije koje su ga ranije potpisale.

Sporazum se potpisuje na neodređeno vrijeme s ciljem doprinosa ekonomskoj i političkoj stabilnosti Bosne i Hercegovine. Države koje su postale članice petim proširenjem Evropske unije potpisale su Sporazume o pridruživanju (tzv. Evropske sporazume). Osnovna razlika između Sporazuma o pridruživanju i SSP - a je u tome što SSP sadrži i "evolutivnu klauzulu". Pored toga, SSP stavlja akcenat na regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu.

Sklapanjem Sporazuma, Bosna i Hercegovina, zahvaljujući "evolutivnoj klauzuli" potvrđuje status zemlje potencijalnog kandidata, što je mnogo više nego što su zemlje potpisnice Evropskog sporazuma dobile u pogledu daljeg pridruživanja EU. U pogledu regionalne saradnje, zemlja potpisnica se obavezuje da će potpisati bilateralne Sporazume sa zemljama Procesa stabilizacije i pridruživanja i zemljama kandidatima.

Bosna i Hercegovina je 16. jula 2008. u Luksemburgu potpisala i Privremeni sporazum sa EU. Potpisivanjem Sporazuma, privremeni Sporazum (Interim Agreement) stupa na snagu. Privremeni sporazum dio je Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se odnosi na oblast trgovine i transporta i uključuje trgovinske odredbe. Biće na snazi između dvije i tri godine, koliko se očekuje da traje ratifikacija Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji između BiH i EU u Evropskom i parlamentima 27 zemalja članica EU.

Po značaju odredbi koje se bave pitanjem trgovine mnogi smatraju SSP i trgovinskim sporazumom. Tokom tehničkih rundi pregovora najviše vremena i napora je uloženo upravo u trgovinske odredbe i liste proizvoda za koje će Bosna i Hercegovina, postepeno u periodu od 6 godina, davati carinske ustupke do potpune liberalizacije sa tržištem Europske unije. Bosna i Hercegovina uživa u jednostranim trgovinskim povlasticama od 1997. godine, kada je Evropska unija liberalizovala svoje tržište za proizvode iz BiH, uz određena ograničenja na pojedine grupe proizvoda na kojem EU insistira da zadrži kvote.

Potpisivanjem Sporazuma Bosna i Hercegovina počinje da otvara svoje tržište, odnosno da smanjuje i ukida carine na dogovorene grupe proizvoda.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sastoji se od 10 poglavlja:

• Opšta načela

• Politički dijalog

• Regionalna saradnja

• Slobodno kretanje roba

• Kretanje radnika, poslovni planovi, pružanje usluga, kapital

• Usklađivanje prava, provedba prava i pravila tržišnog takmičenja

• Pravosuđe i unutrašnji poslovi

• Oblici saradnje

• Finansijska saradnja

• Institucionalne, opšte i završne odredbe.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je "mještovitog" karaktera, što znači da su za područja saradnje dijelom odgovorne zemlje članice, a dijelom Evropska unija. SSP na odgovarajući način uređuje odnose Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom u sva tri stupa Unije (Evropska zajednica, ekonomske politike i zajedničko tržište, Zajednička vanjska i sigurnosna politika i Pravosuđe i unutrašnji poslovi).

S obzirom da je Sporazum mješovitog karaktera, da bi stupio na snagu u potpunosti mora biti potvrđen (ratificiran) u svim parlamentima zemalja članica, Evropskom parlamentu i Parlamentu BiH.

Nakon potpisivanja Sporazuma, slijedeći korak je sticanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Do tada, Bosna i Hercegovina će pripremiti i plan provedbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji će zajedno sa prioritetima iz Evropskog partnerstva u okviru Strategije integrisanja Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju činiti Program integrisanja BiH u EU.

U narednom periodu očekuju se značajni reformski procesi kako bi se Bosna i Hercegovina prilagodila i što bolje ispunjavala kriterije za članstvo u Evropskoj uniji, dok će u isto vrijeme i raditi na implementaciji SSP-a. U tom svjetlu, i reforma javne uprave, kao jedan od najznačajnijih kriterija, još više će dobiti na značaju i biti stavljena u fokus kao jedan od ključnih reformskih procesa u Bosni i Hercegovini. Bez uspješno provedene reforme javne uprave biće nemoguće dostići "jedinstveni evropski administrativni prostor" i ispuniti "kopenhagenški i madridski" kriterij koji su ključni za pristupanje EU.

 

Anketa
Da li ste zadovoljni informacijama koje vam pruža web stranica Ureda koordinatora za reformu javne uprave
-
-Konferencija u Parizu (OECD/SIGMA)
-Infografike
August 2019
PonUtoSriČetPetSubNed
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031